Realno kad sagledaš ko su principali kompanije, jasno ti je da ta firma mora da posluje uspešno. Pojedine artikle moraš da imaš na polici, i to je ono što NELT-u omogućava da traje godinama. I trajaće dok gazde budu u stanju da to guraju. Kad posustanu, koju godinu iza, studenti Ekonomskog fakulteta će kroz studiju slučaja izučavati NELT kao monopol koji je propao zbog nepoštovanja i neusavršavanja postojećih pravila ponašanja.

Ne znam odakle da počnem. Neko je već opisao da iza košuljica i džemperića, skriven čuči neviđeni ološ od ljudi. I u pravu je. Možda sam u kompaniji imao korektnu saradnju sa pet ljudi. Ali kako to uvek biva, potrebna je dublja analiza. Retki su danas ljudi koji imaju svoj stav, a NELT mu dođe kao rasadnik beskičmenjaka. Mislim da NELT pati od kolektivne psihoze. Menadžeri stvarno veruju da je NELT gigant. Nisu u stanju da sagledaju realan svet oko sebe, tako da mizeriju svojih života pokušavaju da kompenzuju kroz umišljenu veličinu kompanije. I naravno, umišljenju veličinu kompanije projektuje na svoju ličnost. Ispod maske, ko ume da pročita, jasno će uočiti nesigurnost svih tih rukovodećih zamlata. Gotovo nadrealno zvuči, ali istina je, u više navrata sam bio svedok, ma kao u kakvom humorističkom skeču, gde se sa oduševljenjem prihvata neka sasvim nebitna navika rukovodioca, tipa omiljeni ukus sladoleda, i onda horski svi, kao po komandi, naprasno prilagode svoj ukus, ukusu pretpostavljenog. I šta normalan čovek da radi u takvoj kompaniji. Jednom rečju, NELT je sekta.

U kompaniji na prste jedne ruke možete nabrojati kolege sa korektnim pristupom, te stoga njima savet da beže sa broda koji tone. Kompanija će trajati dok Šaponjić i Sočanac budu imali snage da guraju napred. Čim dvojac ode, naslednici zauzmu pozicije, etablirana ekipa sektaša ima da ih prevesla bez ikakvih problema.