Plate ležu na vreme, čak legnu recimo u petak ako padne na vikend. Gledaju da te stave da radiš nedaleko od mesta stanovanja.

1. Ne postoje nikakve obuke za ovaj posao koji zapravo i nije tako naivan. Šefove ne smeš ni da pitaš za pomoć ili savet jer se to gleda kao sramota i zamaranje šefa, a kolege ne stižu da ti pokazuju posao od jurnjave za fokusima. A realno, nemaju ni volju za životom kamoli da novom pokazuju posao. 2. Loši šefovi i zamenici (umišljeni, pasivno agresivni, nezainteresovani da im radnici budu srećni, zadovoljni i opušteni, ne utiču pozitivno na njih, ne razgovaraju sa radnicima ukoliko postoje neki problemi ili nesuglasice među kolegama. Šefovi idu linijom manjeg otpora naročito kada je u pitanju najvažniji ljudski faktor na svakom poslu, a to su odnosi. Najlakše im je da prete, zastrašuju ili ćute). 3. Loši prodavci (uglavnom neobrazovani, nedovoljno upućeni u posao, ne poznaju osnove poslovne etike, takođe proizvode, siromašan odnos prema kupcima, međusobna netolerancija kao i netolerancija prema kupcima i pitanjima kupaca). Ali opet kažem, prodavci sigurno ne bi bili takvi da su srećni i zadovoljni na poslu i da je dobra atmosfera. Prema mom mišljenju glavni krivci su šefovi i zamenici. Kako ja volim da kažem, kakav šef takvi i radnici!

Smatram da su za ovaj tip posla NEOPHODNE zvanične obuke (novih) prodavaca. Pravi prodavac Tehnomanije pogotovo ako je još nov, a pozitivan i želi da nauči posao treba da ima bar nekog ko će mu jasno i lepo pokazati posao i da ga nauči o robi. Ako treba i par meseci. Roba nije baš jednostavna, u pitanju je bela tehnika, elektronika i mehanika. Takođe, ima svašta da se uči i na kompjuteru (reklamacije, čekovi, storniranja, i još mnogo toga). To meni niko nije pokazivao lepo, ni od radnika ni od šefova. Pokažu ti oni ali što se kaže, sve preko volje. Dešavalo mi se da mi kolege kažu: ,,Jao, ne smeš to da pitaš šefa, on to ne voli!" Šef i zamenici ti na početku kad se zaposliš kažu: ,,Polako, naučićeš ti, naučićete kolege..." ali u stvari očekuju da znaš odmah sve bez da smeš da ih pitaš za pomoć ili savet. Odmah se to gleda kao sramota ili zamaranje šefa. Takođe, ne daju baš šansu mladim i novim radnicima da nauče, već ih otpuštaju samo tako bez jasnog objašnjenja. A šlihtare i miljenike drže pokraj sebe. U Tehnomaniji su najpre loši šefovi (menadžeri) i njihovi zamenici. Oni i jesu glavni pokretači negativne energije i atmosfere među radnicima. Naizgled su fini i pitomi ali zapravo nikad zadovoljni, nikad pozitivni, sve se svodi na izazivanje nekog straha čak i pretnji radnicima. Pasivno agresivni. Nijedan radnik sa kojim sam radila nije bio srećan i zadovoljan u Tehnomaniji. Nisu ni radnici cvećka ali ih i razumem. Nemaju motivaciju i konstantno su demoralisani od strane šefa i zamenika šefa, što je i rezultiralo lošom energijom, na kraju i lošim odnosima među radnicima.