Vide se neke dobre namere, ali su nedovršene. Više je lošeg.

Tretman kineskog osoblja prema srpskim zaposlenima. Nehigijena. Mobing je normalma stvar, nazivaju ga kulturološkim razlikama. Često nedovoljno sredstava za rad. Loša organizacija i postavka zaposlenih. Uskraćivanje radničkih prava. Mentalitet pravimo se da problem ne postoji dok ne izazove kolaps. Nepostojanje brige o zaposlenima. Nedostatak društvene odgovornosti i još mnogo toga...

Vlasniku bi poručila da angažuje eksternu nezavisnu i apsolutno nepotkupljivu reviziju. Menadžmentu bi savetovala da pozicioniraju ljude koji imaju moralnu vertikalu (stalo im je da svoj posao obavljaju kvalitetno) i njima daju znanje (koje će oni dalje rado širiti i od sličnih sebi stvarati timove), kako bi stvorili zdrav temelj i bolju organizaciju, ne samo poslovnih procesa već i međuljudskih odnosa. Takođe bi savetovala da stvore radne procedure koje obezbeđuju kvalitetnije obuke i pre svega bezbednoje radno okruženje, a za tako nešto ne smeju birati radnike po podobnosti i ćutanju, već naprotiv, šefovi treba da postaju ljudi sa prorodnim autoritetom, skloni učenju, slobodni da razmišljaju i svoje mišljenje slobodno izraze. Dokle god budu napredovali pokorni o poltroni, žene koje su spremne na "kompenzaciju" sve će se klimati, kao što se već uveliko i očigledno klima. Poraditi na prevazilaženju jaza kineskog komunističkog nasilnog autoriteta i srpskog inata. Poraditi na poslovnoj etici. Sve navedeno obavoti suštinski i praktično, a ne da teraju radnike da potpisuju kako su dobili neke obuke koje nikada nisu dobili i još svašta nešto što nije istina (recimo svi smo morali da potpišemo da ne želimo da osnujemo sindikat).