Određene kolege sa kojima možete podeliti teret.

Menadžment, nestručnost na svim nivoima. Ponižavanje ljudi i izrabljivanje

Sa velikim razočaranjem i iskrenom tugom posmatram pravac u kojem se kompanija kreće poslednjih meseci. Ono što najviše zabrinjava nije samo niz loših poslovnih odluka, već ozbiljan odliv kvalitetnih ljudi – onih koji su godinama bili stvarni stubovi sistema. Ljudi koji nisu samo rukovodili timovima, već ih držali na okupu svojim autoritetom, poštovanjem i ljudskim odnosom prema zaposlenima. To su bili pojedinci koji su brinuli ne samo o rezultatima, već i o načinu na koji se posao obavlja, koji su bili direktno uključeni u procese, pomagali kada je najteže i činili da zaposleni osećaju da nisu sami. U sećanju mi je posebno ostao čovek kojeg i danas smatram jednim od najboljih menadžera sa kojima sam ikada imao priliku da radim. Menadžer koji nije vodio tim iz distance, koristeći se strahovladom i delegiranjem već primerom, prisustvom i iskrenom brigom za ljude. Bio je spreman da iz sopstvenog džepa izdvoji novac kako bi zaposleni u njegovom timu dobili bonus onda kada "top menadžment" za njih nije imao sluha. Ljudi poput njega ne grade samo rezultate – oni grade poverenje, lojalnost i kulturu zbog koje zaposleni žele da ostanu, bore se i daju maksimum. A upravo jednom takvom čoveku dozvoljeno je da ode iz kompanije, kao da njegova vrednost nikada nije bila istinski prepoznata. Od tog trenutka teško je ne primetiti kontinuirano urušavanje – odlazak kvalitetnih kadrova, gašenje poslovnica i odluke koje ostavljaju utisak potpunog odsustva razumevanja za ljude koji svakodnevno nose posao. U poslednjih nekoliko meseci ugašene su dve poslovnice, dok je najluksuznija poslovnica u Galeriji, sa idealne lokacije u prizemlju i ogromnim potencijalom za vidljivost i iskustvo klijenata, premeštena na nivo -1 garaže bez od osnovnih sredstava za rad. Umesto reprezentativnog prostora, možda i najlepše poslovnice ikada, zaposleni danas rade u uslovima bez prirodnog vazduha, svakodnevno izloženi izduvnim gasovima vozila i okruženju koje teško da odražava minimum poštovanja prema ljudima koji predstavljaju lice kompanije. Teško je ne osećati gorčinu kada se vidi kako odlaze oni najbolji, kako se zanemaruje iskustvo i ljudskost, a donose odluke koje deluju kratkoročno, bez šire slike i bez razumevanja posledica po zaposlene i poslovanje. Kada organizacija počne da gubi ljude koji su bili njen oslonac, kada se standardi spuštaju, a zaposleni stavljaju u neuslovno okruženje, teško je izbeći utisak da kompanija ne prolazi kroz privremenu krizu, već kroz duboko urušavanje identiteta i vrednosti koje su je nekada činile uspešnom. Najtužnije u svemu je što se ovakve stvari retko dešavaju preko noći. Propadanje obično počinje onog trenutka kada se prestane ceniti kvalitet, kada se najbolji ljudi puste da odu, a oni koji ostaju počnu da gube veru da se trud, integritet i posvećenost uopšte još uvek vrednuju. Bitno je da vlasnik svake godine kupuje sve skuplji auto, a zaposleni se tretiraju kao robovi.